Допунски рад у Србији — Рад код два послодавца легално
Да ли можете да радите на два посла истовремено у Србији? Да, можете — али под одређеним условима. Допунски рад је правни институт који омогућава запосленима да раде код другог послодавца уз сагласност свог матичног послодавца. Овај водич покрива све што треба да знате о раду на два места.
Допунски рад је рад који запослени обавља код другог послодавца, поред свог редовног радног односа. Регулисан је чл. 202 Закона о раду.
Кључне карактеристике:
- Запослени већ има заснован радни однос са пуним радним временом код једног послодавца (матични послодавац)
- Запослени закључује посебан уговор о допунском раду са другим послодавцем
- Рад је ограничен на највише једну трећину пуног радног времена (до ~13 сати недељно)
- Потребна је писана сагласност матичног послодавца
Важно: Допунски рад НИЈЕ исто што и рад на црно. То је потпуно легалан облик рада, прописан законом, са уговором, пријавом и плаћеним порезима.
- Мора имати заснован радни однос са пуним радним временом код једног послодавца
- Мора добити писану сагласност матичног послодавца
- Укупно радно време (редовни рад + допунски рад) не сме прећи законски максимум
- Запослени са непуним радним временом (они могу засновати још један радни однос до пуног радног времена, али то није допунски рад него редовни радни однос)
- Запослени којима је уговором о раду или правилником забрањен рад код другог послодавца (клаузула забране конкуренције)
- Државни службеници и јавни функционери — за њих важе посебна ограничења према Закону о државним службеницима и Закону о спречавању корупције
Према чл. 202 Закона о раду, допунски рад може да траје највише једну трећину пуног радног времена.
Пуно радно време = 40 сати недељно Максимални допунски рад = 40/3 = ~13,3 сата недељно
У пракси: То је обично 2-3 сата дневно, или неколико пуних дана у месецу — зависно од договора.
Зашто ово ограничење? Закон штити здравље запосленог. Закон о раду прописује да запослени не сме да ради више од 40 сати недељно у редовном радном односу, плус 8 сати прековремено, плус евентуални допунски рад. Укупно радно време мора да омогући запосленом одмор од минимум 12 сати између два радна дана.
Ово је најважнији услов. Без писане сагласности матичног послодавца, запослени не може легално засновати допунски рад.
- Писани захтев — Запослени подноси писани захтев матичном послодавцу у коме наводи:
- Назив другог послодавца
- Врсту посла који ће обављати
- Предвиђено радно време (сати недељно)
- Период трајања допунског рада
- Одлука послодавца — Матични послодавац даје или одбија сагласност. Закон не обавезује послодавца да дâ сагласност — то је дискреционо право послодавца.
- Писана форма — Сагласност мора бити у писаној форми. Усмена сагласност није довољна.
Послодавац има право да одбије сагласност, посебно ако:
- Допунски рад би могао да утиче на квалитет рада запосленог
- Ради се о конкурентској делатности (чак и без формалне клаузуле забране конкуренције)
- Постоји оправдан пословни разлог
Да. Матични послодавац може у сваком тренутку да повуче дату сагласност, уз разуман рок (обично 30 дана).
За допунски рад се закључује посебан уговор — уговор о допунском раду. Ово НИЈЕ уговор о раду у класичном смислу.
- Податке о послодавцу — назив, седиште, матични број
- Податке о запосленом — име, ЈМБГ, адреса
- Врсту и опис послова — шта запослени ради
- Радно време — колико сати недељно/месечно (маx 1/3 пуног)
- Период трајања — на одређено или неодређено време
- Накнаду за рад — износ, начин обрачуна, рок исплате
- Напомену о сагласности — да је матични послодавац дао писану сагласност
- Потписе обе стране
| Карактеристика | Уговор о раду | Уговор о допунском раду |
|---|---|---|
| Радни однос | Да | Не (ради се о посебном уговорном односу) |
| Пријава на обавезно социјално осигурање | Да | Да, али уз посебан основ |
| Годишњи одмор | Да | Не (запослени користи одмор код матичног послодавца) |
| Боловање | Да | Не директно код овог послодавца |
| Отказни рок | Да (15-30 дана) | По уговору |
| Отпремнина | Да (за вишак) | Не |
Накнада за допунски рад опорезује се као други приход према Закону о порезу на доходак грађана:
- Стопа пореза: 20% на бруто накнаду умањену за нормиране трошкове од 20%
- Ефективна стопа: ~16% на бруто износ
За допунски рад се плаћају доприноси за:
- Пензијско и инвалидско осигурање (ПИО): по прописаној стопи
- Здравствено осигурање: Не плаћа се додатно ако је запослени већ осигуран по основу радног односа
- Осигурање за случај незапослености: Не плаћа се
Послодавац код кога се обавља допунски рад је дужан да:
- Обрачуна и уплати порез и доприносе
- Достави пореску пријаву (ППП-ПД образац)
- Исплати нето накнаду запосленом
Практични савет: Пре него што се договорите о нето износу, направите бруто-нето калкулацију. Запослени често не рачунају на висину пореза и доприноса.
Програмери, дизајнери и други ИТ стручњаци често раде допунски за домаће или стране клијенте поред свог редовног посла.
Професори на факултетима често држе наставу на више институција — први је радни однос, остали су допунски рад.
Лекари запослени у државним здравственим установама могу да раде допунски у приватним клиникама.
Књиговодствене услуге за мање клијенте поред редовног запослења.
Пружање консултантских услуга компанијама уз задржавање редовног посла.
| Облик | Карактеристика |
|---|---|
| Допунски рад (чл. 202) | Запослени са пуним радним временом ради до 1/3 код другог послодавца |
| Рад са непуним радним временом (чл. 51) | Запослени ради краће од пуног радног времена, може имати два радна односа |
| Уговор о делу (чл. 199) | За једнократне послове, нема радног односа, флексибилније |
| Уговор о привремено-повременим пословима (чл. 197) | За послове који нису стални, маx 120 дана годишње |
| Предузетник (самостална делатност) | Запослени региструје предузетничку радњу — потпуно одвојено |
Да ли морам да кажем матичном послодавцу за допунски рад? Да, обавезно. Без писане сагласности матичног послодавца, допунски рад није легалан.
Шта ако радим без сагласности? Матични послодавац може то сматрати повредом радне обавезе и дати вам отказ. Такође, рад без уговора је рад на црно.
Да ли се допунски рад рачуна у радни стаж? Да, допунски рад се евидентира у матичној евиденцији и рачуна у стаж осигурања, али пропорционално броју сати рада.
Може ли матични послодавац да ми забрани сваки додатни рад? Може, кроз клаузулу забране конкуренције или општу забрану допунског рада у уговору о раду. Али ако таква клаузула није уговорена, не може самовољно да вам забрани.
Да ли фрееланце рад за стране клијенте спада под допунски рад? Ако радите преко уговора о делу или као предузетник — то није допунски рад у смислу чл. 202. Допунски рад подразумева уговор са другим послодавцем у Србији.
- Рад без сагласности — Ризикујете отказ код матичног послодавца
- Прекорачење радног времена — Маx 1/3 пуног радног времена, инспекција контролише
- Без уговора — Допунски рад без уговора је рад на црно, кажњив за обе стране
- Неплаћени порези — Послодавац код кога радите допунски мора да плати порез и доприносе
- Конкуренција матичном послодавцу — Чак и са сагласношћу, рад за директног конкурента може бити основ за отказ
На еправо.рс можете саставити уговор о допунском раду усклађен са чл. 202 Закона о раду за неколико минута — са свим обавезним елементима, правилном формулацијом радног времена и накнаде.